четвртак, 31. јул 2014.

ПИТАЛИЦА

Кога то у шуми, дјецо,
увијек лоши гласи бију,
да ли зеца или вука,
да ли јежа или лију?

Ил` ко воли послије ручка
да умилно, слатко преде,
да л` мишеви или мачке,
да ли баке или дједе?


Ил` ко испод стрехе, дјецо,
вјешто кљуном гнијездо прави,
да ли су то можда врапци,
или вриједни мали мрави?

Ил` ко своју дјецу воли,
од свег срца грли, љуби,
да ли су то маме, тате,
ил` је можда неко други?

среда, 30. јул 2014.

КОД КУЋЕ ЈЕ НАЈЉЕПШЕ

Кад одлучи врабац
да крене на југ,
не знаде да пут ће
бити тако дуг.

Летио је летио
километар, два,
те одлучи нагло:
Нисам за пут ја!


Ма, остаћу овдје,
у свом малом селу,
храниће ме мрвама
дјеца зиму цијелу.

понедељак, 28. јул 2014.

СТАРИ ПРОБЛЕМ

Синоћ су у бари,
на локвању старом,
састанчиле жабе, 

гласно и са жаром.

Ма проблем их један
мучи ових дана,
враћају се роде,
слијећу са свих страна.


Зар су опет морале
ту крај баре доћи,
зар ни једно љето
неће без њих проћи?

Па да жабе доживе
слободу и срећу,
да без страха пливају,
скакућу и шећу.

субота, 26. јул 2014.

ЧИСТОТА

Шапни мени
сада свијете,
шта то краси
свако дијете.

Је л` то душа
чиста, мека,
која само
љубав чека?


Је л` то срце
што не крије,
да за мржњу
чуло није?

Ил` је маште
пуна глава,
жељна игре
и кад спава?

Ил` још тајна
нека има,
на тим плавим
небесима?

петак, 25. јул 2014.

ДУГА


Да ли знате, драга дјецо,
шта се јавља послије кише,
какве су то дивне боје,
које небо обгрлише.

Како се тај сликар зове,
што по небу боје слаже,
ако неко име знаде,
молим да га свима каже.


Ту сликара нема нигдје,
повика нам мала Дара,
то се небо само игра,
па по себи боје шара.

Није тако, драга Даро,
стидљиво се јави Гога,
све на свијету што постоји,
човјеку је дар од Бога.

четвртак, 24. јул 2014.

ОСТВАРЕНА ЖЕЉА


Кад се јутрос пробудио
један лептир мали,
одмах је примијетио:
Ма ту нешто фали!

И баш кад је почео
за лет да се спрема,
изненађен схвати
да му крила нема.


Страшна туга обузе га,
дјецо драга, мила,
да л` сте икад видјели
лептира без крила.

Док је тако тужан
сједио и плак`о,
један призор њега
изненади јако.

Умјесто да скаче
или водом плови,
жаба небом лети
и мушице лови.

Још га више зачуди,
дјецо драга, мила,
што на жабљим леђима
види своја крила.

Синоћ их је украла
док је лептир спав`о,
јер и жаба жељела је
летјети бар мало.

Испунивши жељу
да по небу лети,
жаба тихо, мајсторски,
на земљицу слети.

Па тад крила лептиру
врати драге воље,
јер у бари, каже,
живјети је боље.

среда, 23. јул 2014.

ЦАРСКА КРУНА

Снивао је маграц
врло чудне снове,
на разговор лав га
телефоном зове.

Досадило лаву
царство је и слава,
за круну је, каже,
магарећа глава.

Лав ће мјесто њега
и товар да носи,
а магарац с круном
нека се поноси.

И баш када круну
лав му своју стави,
магарац се збуњено
пробуди у штали.

уторак, 22. јул 2014.

САН

Баш у шуми, поред пања,
једна лија слатко сања,
да јој стижу гуске, патке,
а за њима коке слатке.

Збунила се, не зна шта би,
коју прво да уграби,
да л` би гуску или патку,
можда ипак коку слатку.


А кад на њих скочи вјешто,
десило се чудно нешто,
распрши се пусти сан,
под шапама лији ПАЊ.

понедељак, 21. јул 2014.

ЛОПТА

Шта би дјеца могла
да им лопте није,
кога би тад рука
ил’ нога да вије?

Зато треба хвала
рећи мудрој глави,
што најљепшу играчку
некада направи.

субота, 19. јул 2014.

ДАЈЕ СЕ НА ЗНАЊЕ

Слушајте ме пажљиво,
ово није шала,
свима Мира поручује:
Више нисам мала!

Шест година имам,
више нисам дијете,
на јесен ћу у школу,
чуј то добро, свијете!

Не купујте мени
више ни бомбоне,
радије бих ципеле,
сукњу, панталоне.

Од сад више не дам
да ме купа мама,
тата да ме облачи,
све ћу ја то сама.

Зато свима поручујем,
ово није шала:
Од сада сам велика,
нисам више мала!

петак, 18. јул 2014.

НЕЗГОДА

У шумици једној
настао је лом,
мишу на реп случајно
стаде стари слон.

Сви су чули миша
како болно плаче,
никад ништа није
бољело га јаче.

И доктори дошли,
па гледају миша,
кажу реп је добро,
те се он утиша.

Полиција стигла
да слона испита,
зашто он по шуми
мора да се скита.

Пасош њему траже,
возачку и личну,
ал` слон грешку до сад
није им`о сличну.

Да л` ће казну писат`
ил` у затвор слати,
тај одговор мишић
њима ће сад дати.

Слона тужит` нећу
рад властитог мира,
извињење молим
и комадић сира.

среда, 16. јул 2014.

ВЈЕТРОВА ГРЕШКА

Јесте л` чули, дјецо,
најновије вијести,
одлучио вјетар
с букве лишће стрести.

Па се јадан мучио,
и снажно је дув`о,
ал` лишће се не да,
драго му је дрво.

Зар не видиш, вјетре,
да се љето смије,
да јул тек је почео,
да Сунце нас грије.

Схвати тада вјетар,
погрешно је доба,
ал` на јесен вратиће се
поново да проба.

уторак, 15. јул 2014.

ДА ЈЕ МЕНИ

Да је мени да у кревет
не одлазим баш у девет,
да је мени да су дани
увијек срећни, разиграни.

И још да је и то мени,
да јабука зарумени,
да порасте све до неба,
јер ми таква баш и треба.

Да је мени да се сања
нешто лијепо до свитања,
а да оне ружне снове
отјерају ноћне сове.

И још желим само ово,
да научим свако слово,
па да оној малој Ољи
писмо каже ко је воли.

Интервју


Коментари

Пишите ми

Име

Имејл адреса *

Порука *

 
 
Copyright © 2015 Поезија за дјецу | Јелена Глишић. Сва права задржана.