недеља, 17. август 2014.

ЧУДНА ЛИ ЧУДА

Сред пустиње санта леда,
са ње пингвин кактус гледа,
око њега ту по трави,
жуту лију јашу мрави.

А на брду у долини,
вук за козу дом сачини,
комшије им овце старе,
плету оне споменаре.

На дрвету два су зеца,
један рибу с гране пеца,
други с пушком чека лава,
док мајка им хрче, спава.

Каква би то чуда била,
да се Аци нису снила,
и да јутро на помолу,
не зовну га тад у школу.

1 коментар:

Интервју


Коментари

Пишите ми

Име

Имејл адреса *

Порука *

 
 
Copyright © 2015 Поезија за дјецу | Јелена Глишић. Сва права задржана.