субота, 29. новембар 2014.

КРАЂА

Отишла је Тања
да потражи брата,
оставила мало
одшкринута врата.

Тад је згоду за се
ухватила Цица,
најешће се зачас
сочних кобасица.

У два, у три скока
на столу се нађе:
Које ли ће парче
да буде најслађе?

И таман кад хтједе
да загризе мало,
нешто је са стола
уз ломљаву пало.

Уплашено скочи –
на под поглед баци,
од њушке до репа
прођоше је жмарци.

Са стола су пале
три кристалне чаше,
јер пазила није
куда репом маше.

У страху се силном
у бијег дивљи даде,
удари у лонац –
и он на под паде!

И још је у скоку
запела за вазу,
просула се вода
на Тањину стазу.

Па сад, ено, сједи
на тавану шупе,
и проклиње своје
поступке приглупе.

Казна ми не гине –
сама себи каза –
три чаше и лонац…
Ух, куд још и ваза!

Мјауче и тужно,
дубоко уздише:
Никада у крађу
нећу ићи више!

субота, 22. новембар 2014.

ЗЕКА И ВЈЕТАР

Сав уплашен скочи зека
из високе траве:
– Ко се мрдну? Шта то шушну?
Остадох без главе!


Насмија се на то вјетар:
– Стани – ја сам, зеко,
нити лисац, нити ловац
тебе није чек’о.

Тад љутито викну зека:
– Вјетре, с којим правом?
Хоћеш да ми срце стане
обузето стравом!?

– Опрости ми, драги зеко,
плашити те нисам хтио,
а не би ти нашкодило
љубазнији кад би био.

А ја нисам крив ни за то
што ти храброст фали,
рече зеки мудри вјетар
па даље настави.

понедељак, 3. новембар 2014.

ХРАБРОСТ

Драги тата,
морам хитно
да ти причам
нешто битно.


За храброст ме
питат’ немој,
кад знаш добро
да сам херој!

Знаш и да сам
дјечак јак,
ал’ ме мало
мучи мрак.

Не плашим се,
али, ето,
сваку ноћ је
под креветом.

Не мисли да
плаше мене
крај прозора
оне сјене!

А мало ми
не да мира
то што ми
у орман дира.

Па те молим,
драги тата,
да одшкринеш
мало врата.

Знаш да нисам
Кукавица,
ал’ треба ми
и лампица.

Јер другови
кажу моји
да се свјетла
тај мрак боји.

Интервју


Коментари

Пишите ми

Име

Имејл адреса *

Порука *

 
 
Copyright © 2015 Поезија за дјецу | Јелена Глишић. Сва права задржана.