недеља, 22. март 2015.

МУКЕ СА СЕСТРИЦОМ

Закукао Миша – јао,
кад у несвијест није пао -
сека му се мала
у цртање дала.

Лијепо би то све било,
али зло се  догодило:
свеска за домаћи
поста блок цртаћи.

Он у чуду - рони сузе -
- зашто, секо, ову узе,
нисам дана пола
устао од стола.

Рвао се са азбуком
и од А до Ш је с муком
написао цијелу
у свешчицу бијелу.

Све је било баш без грешке  -
награда за муке тешке,
а сада из листа
вири боја триста.

Јао, секо, с тобом шта ћу!?
Не дирај ми у задаћу!
Кажем стоти пут,
и стварно сам љут!

Не љути се, нисам знала,
ја сам, Мишо, врло мала…
Ево, за изини -
oбрашчић уштини!

Нема коментара:

Постави коментар

Интервју


Коментари

Пишите ми

Име

Имејл адреса *

Порука *

 
 
Copyright © 2015 Поезија за дјецу | Јелена Глишић. Сва права задржана.