Баш у касну јесен,
на кафу код меде
свратила је лија.
Па му прича како су
баш времена тешка,
и да замка људска
свуда јој се смјешка.
Ни перади нема
да слободно шета,
сакрила их вјешто
та ограда клета.
А од саме мисли
да зима долази,
нека чудна језа
репом ми пролази.
Тад јој медо даде
меда тегле двије
и крушака пет,
жао му је лије.
И савјет од меде
добила је лија:
Де ти зиму преспавај
цијелу као и ја.
Нема коментара:
Постави коментар