уторак, 13. децембар 2016.

ИЗГУБЉЕНЕ ТАЧКЕ


Траже се двије тачке!

Али не тачке било које,
не оне што у књигама стоје,
ни оне што пјегави носић красе,
већ посебне тачке – да одмах зна се!

Траже се двије тачке!

Не зна се да л' су у ријеку пале,
те двије тачке – црне и мале,
или су можда, незнаним правцем
одлепршале за неким врапцем!

Траже се двије тачке!

Јер једна бубамара није пазила
ни куд је летјела ни куд је газила,
тек кад је хтјела да мало дријема
видјела је – тачкица нема!

Траже се двије тачке!

Неутјешно она од јутра плаче,
плакаће с мраком још и јаче,
зато завирите у ћошак сваки,
кажите мами, тати и баки…

Траже се двије тачке!

Ко год их нађе – ево адресе,
нек шаље поштом ил' сам донесе:
Ливада трећа, маслачак цвијет,
поштански број тридесет пет!


недеља, 11. децембар 2016.

ОТЈЕРАЈМО СТРАХ


Када се смрачи и све умири –
испод кревета нешто провири….

Јесте, мрак је, и све сад спава,
ал' тебе ипак спопада страва…

Кроз прозор падају неки зраци,
од њих уз леђа пењу се жмарци...

А са ормана, тог собног дива,
жмиркају чудно два окца сива...

Ех, да је само храбрости смоћи,
па у два скока до лампе доћи!

Ова господа која ме плаши
видјела би како се праши!

                 - - -

(Слушај ме сада, тајна се крије,
ништа ту страшно, запамти није!

То што ти испод крвета вири
твоје су папе – зато се смири!

Што да се плашиш тих чудних зрака?
То мјесец вирка иза облака!

А са ормана оно што жмирка
Очи су твога мачка – немирка.

Сад кад знаш тајну, за страх не мари
спавај, чекају важније ствари.)

недеља, 06. новембар 2016.

НЕСПРЕТНИ МРАВ


Један је мравић неспретно стао,
оклизнуо се и с травке пао.

Двије ће капи јутарње росе
за овај пад кривицу да сносе!

Ал' мрав их ипак тужити неће,
паде, срећом, њежно на цвијеће.

Узнемирио је само пчеле
док су за доручак нектар јеле!

Видјеле све то двије су вране,
од смијеха обје пале са гране!

Сада се њима сва шума смије:
- Е баш сте смотане вас двије!

среда, 26. октобар 2016.

ПАДАЛИЦА


Једна звијезда неопрезна
мира нема дању, ноћу,
на критике и придике
одговара – е баш хоћу!

Једна звијезда неопрезна
не држи се свога јата,
сама свемир истражује,
каже – хоће из ината!

Једна звијезда неопрезна
с небеског је пала лица,
златним сјајем заискрила
и постала – падалица.

недеља, 16. октобар 2016.

ПРИЧАЛА МИ ЦРВЕНКАПА


Да не буде да измишљам
или нешто томе слично,
знајте, ово Црвенкапа
причала је мени лично!

Скакућући стазом шумском,
ко и досад много пута,
кренула је до бакице,
а не да кроз шуму лута.

У корпици колачићи,
изнад главе лишћа шум,
са свих страна птица цвркут,
овдје-ондје цвјетни жбун.

А јагоде тек дозреле
шапућу у један глас:
– Црвенкапо, љепотице,
с пута скрени, пробај нас…

Мислила се хоће-неће,
могла би и вука срести,
ал' ко још је чуо да вук
јагодице воли јести!

И баш никог не угледа
сем два зеца у пролазу,
па се срећно с јагодама
вратила на шумску стазу.

Кад на стази – гледај чуда –
ко још то да очекује –
стоји вук у црном фраку
и вучици намигује!

А и она сва у бијелом –
нит шта види нити чује,
лепезом се само хлади
и шапицом одмахује!

Чак и ловац с пушком стао,
сузи оком, нема срца
да у вука заљубљеног
из близине такве пуца.

Продужише пјевушећи
до медвједа матичара,
а за њима кум и кума –
лептирић и бубамара.

Да не буде да измишљам
или нешто томе слично,
Црвенкапа код баке је,
па питајте баш њу лично!

недеља, 21. август 2016.

НЕСПРЕТНИ ПЈЕСНИК

Неспретну пјесму неспретно пишем,
неспретна слова гумицом бришем…

Све нешто мудро да кажем хоћу,
да смањим своју неспретноћу!

Ал' све је залуд, мајка му стара,
мудроћа мени не одговара!

Боље ми иде (чувајте тајну!)
глупоћу неку кад правим бајну!

субота, 11. јун 2016.

РУПА


Била је у мом дворишту
једна огромна рупа,
велика кȏ два језера
кад би их ставили скупа.

Зар баш толика рупа?!

Можда је ипак била
мања за корак-два,
али баш је толика
била рупчага та!

Зар тако велика рупа?!

Па добро, ето, нек буде,
да је кô мочвара била,
можда је у њој било
и страшних крокодила!

Ма, баш толика рупа?!

Била је, то ми вјеруј,
без икаквих величања,
можда кȏ облак пун кише,
ил' нешто мало мања!

Па зар толика рупа?!

Могла је канта воде
да је напуни лако,
толика рупа је била
знај - сигурно је тако…

Ма, да л' је толика била?!

Као папагај понављаш
зар је, па зар је толика,
добро - можда и није
као што рекох велика…

Док је падала киша
мама је штиклом стала,
па је у трави остала
рупица савим мала…

субота, 04. јун 2016.

ЖЕЉЕ У БОЈИ

Цвркутнуо један кос:
- Нећу више жути нос!

Шапнула је тихо трава:
- Радије бих да сам плава…

Рикнуо је рогат јелен:
- Волио бих да сам зелен!

- Црвене бих боје трачак! -
жалио се и маслачак.

Мачак дријема неодлучан:
- Ја за боје нисам стручан!

- И шта да се ради сада? -
забринуто пита Рада.

- Ма, сад ћу их скупа с Пером
да  обојим фломастером!

- А ми? – другари ће углас.
Ово је садa ликовног час!

У машти нам много слика,
кȏ у правих умјетника!

недеља, 10. април 2016.

ЧУДАН ПУЖ

Био једном један пуж,
али мораш то да знаш,
на друге пужеве личио није,
личио није – није баш!

Зачас би вам тај господин
на крај шуме отпузао,
у чему се тајна крије,
нико није рећи знао!

Јурио је преко пања,
преко зида, преко крушке,
преко лишћа шушкавога
ил' поспане неке њушке…

Чак се и зец забринуо,
хватао за дуге уши,
зар титулу брзог краља
тај ће пужић да му сруши?!

Ал' баш пужа за то брига,
ено њега пољем жури,
на питања како, зашто,
он намигне и одјури!

Или сан је или јава,
ни ти сада то не знаш,
ал' најбржи он је био,
био пуж је - био баш!

субота, 09. април 2016.

ЧУДНО СЛОВО


На листу папира
родило се слово,
из азбуке није
него неко ново.

Линија му једна
баш личи на А,
кад погледаш боље
кȏ да број је два.

На једну се страну
накривило врло,
или дува вјетар
ил' га боли грло.

Ал' како кад знамо
слово грло нема,
а ни вјетар није
узрочник проблема?!

Ма, криве су за све
ове словне муке
једне врло мале
и невјеште руке!

недеља, 21. фебруар 2016.

ВЈЕТРИЋ НЕСТАШКО

Вјетар је дувао једнога дана,
преко кровова и преко грана.
Ма, није то дување било обично,
не видјех ништа ја томе слично!

Негдје би десно да лети врабац,
ал' вјетар брзо мијења му правац,
негдје би лијево да скрене куче,
ипак ћеш десно - вјетар фијуче!

И не знам како не би га стид -
залијепи једног миша за зид!
Шта да је тада наишла мачка,
шарена, спретна, репа дугачка?

Мишу од страха срце би стало,
ал' брзо би опет и закуцало,
јер би на неку другу тачку
однио вјетар госпођу мачку.

Још свашта могло је да се збије,
да тата вјетар стигао није,
и свог несташка право кући,
послао љуто дувајући.

Успут је врло културан био,
свима се редом извинио -
мишу због зида, врапцу због лета,
кучету због наглог заокрета!

понедељак, 08. фебруар 2016.

ЈАНКОВ САН ИЛИ ЈАВА

Данас је Јанку из другог два
дан врло чудан био,
па се још пита да л' то је стварно
ил' све је само снио.

Још јутрос њега, у рану зору,
пробуди чудна вика,
под прозором свађу водише жучну
врабац и мачак Жика.

Да л' је за доручак тог јутра јео
јаја ил' мармеладу,
не би се Јанко сјетити могô
ни да му даш чоколаду.

Тек је у школи посебна прича
била овога дана,
умјесто књига донио он је
килограм жутих банана.

А кад се кући враћао збуњен,
лишће што вјетар носи
мјесто за игру нашло је себи
баш у његовој коси.

И док је навече у топлом кревету
поспане трљао очи,
звјездица једна, несташна, мала,
право на орман скочи.

Од сјаја њеног у трену заспа
а да л' је будан и био,
остаће тајна да л' бјеше стварно
ил' Јанко све је снио.

четвртак, 21. јануар 2016.

ПЈЕСМА ЗА ЛАКУ НОЋ

Доста игре, мама рече,
ево већ је пало Вече,
и Сунце ће сад у сан,
дуг је био овај Дан.

Обучен у црни фрак
доћи ће господин Мрак,
да уљепша ову Ноћ
зваће Мјесец у помоћ.

Уз њега ће још и Звијезде
свуд по Небу да се гнијезде,
и до Јутра ће кроз снове
да весело с нама плове.

Интервју


Коментари

Пишите ми

Име

Имејл адреса *

Порука *

 
 
Copyright © 2015 Поезија за дјецу | Јелена Глишић. Сва права задржана.