недеља, 21. фебруар 2016.

ВЈЕТРИЋ НЕСТАШКО

Вјетар је дувао једнога дана,
преко кровова и преко грана.
Ма, није то дување било обично,
не видјех ништа ја томе слично!

Негдје би десно да лети врабац,
ал' вјетар брзо мијења му правац,
негдје би лијево да скрене куче,
ипак ћеш десно - вјетар фијуче!

И не знам како не би га стид -
залијепи једног миша за зид!
Шта да је тада наишла мачка,
шарена, спретна, репа дугачка?

Мишу од страха срце би стало,
ал' брзо би опет и закуцало,
јер би на неку другу тачку
однио вјетар госпођу мачку.

Још свашта могло је да се збије,
да тата вјетар стигао није,
и свог несташка право кући,
послао љуто дувајући.

Успут је врло културан био,
свима се редом извинио -
мишу због зида, врапцу због лета,
кучету због наглог заокрета!

понедељак, 08. фебруар 2016.

ЈАНКОВ САН ИЛИ ЈАВА

Данас је Јанку из другог два
дан врло чудан био,
па се још пита да л' то је стварно
ил' све је само снио.

Још јутрос њега, у рану зору,
пробуди чудна вика,
под прозором свађу водише жучну
врабац и мачак Жика.

Да л' је за доручак тог јутра јео
јаја ил' мармеладу,
не би се Јанко сјетити могô
ни да му даш чоколаду.

Тек је у школи посебна прича
била овога дана,
умјесто књига донио он је
килограм жутих банана.

А кад се кући враћао збуњен,
лишће што вјетар носи
мјесто за игру нашло је себи
баш у његовој коси.

И док је навече у топлом кревету
поспане трљао очи,
звјездица једна, несташна, мала,
право на орман скочи.

Од сјаја њеног у трену заспа
а да л' је будан и био,
остаће тајна да л' бјеше стварно
ил' Јанко све је снио.

Интервју


Коментари

Пишите ми

Име

Имејл адреса *

Порука *

 
 
Copyright © 2015 Поезија за дјецу | Јелена Глишић. Сва права задржана.