недеља, 10. април 2016.

ЧУДАН ПУЖ

Био једном један пуж,
али мораш то да знаш,
на друге пужеве личио није,
личио није – није баш!

Зачас би вам тај господин
на крај шуме отпузао,
у чему се тајна крије,
нико није рећи знао!

Јурио је преко пања,
преко зида, преко крушке,
преко лишћа шушкавога
ил' поспане неке њушке…

Чак се и зец забринуо,
хватао за дуге уши,
зар титулу брзог краља
тај ће пужић да му сруши?!

Ал' баш пужа за то брига,
ено њега пољем жури,
на питања како, зашто,
он намигне и одјури!

Или сан је или јава,
ни ти сада то не знаш,
ал' најбржи он је био,
био пуж је - био баш!

субота, 09. април 2016.

ЧУДНО СЛОВО


На листу папира
родило се слово,
из азбуке није
него неко ново.

Линија му једна
баш личи на А,
кад погледаш боље
кȏ да број је два.

На једну се страну
накривило врло,
или дува вјетар
ил' га боли грло.

Ал' како кад знамо
слово грло нема,
а ни вјетар није
узрочник проблема?!

Ма, криве су за све
ове словне муке
једне врло мале
и невјеште руке!

Интервју


Коментари

Пишите ми

Име

Имејл адреса *

Порука *

 
 
Copyright © 2015 Поезија за дјецу | Јелена Глишић. Сва права задржана.