недеља, 15. јануар 2017.

МУКЕ ЈЕДНЕ ТОРБЕ


Кад је звона звонки глас
одзвонио задњи час,
напоље је истог трена
истрчала журно Лена.

Игралишту мисли јуре,
за мислима ноге журе,
само торба на леђима
не слаже се нешто с њима.

Узбуна је у њој права,
читанку већ боли глава,
нотна свеска, није шала,
у несвијест, ено, пала.

Свеске редом муку муче,
лењир по средини пуче,
лекција о сунцокрету
за страну се држи пету.

Ни перници није лако,
блок се држи како-тако,
заврши се све сударом
радне свеске са шестаром.

Сва се ова трка збила
јер се Лена заљубила,
па само је хтјела Марка
да погледа из прикрајка.

И торба се љути мање
– баш је љубав чудно стање!
Гледај како Лена блиста –
биће сутра прича иста!

Интервју


Коментари

Пишите ми

Име

Имејл адреса *

Порука *

 
 
Copyright © 2015 Поезија за дјецу | Јелена Глишић. Сва права задржана.